UMETNIČKA GALERIJA MARIBOR - UGM
Maribor; Slovenija
STATUS : Međunarodni arhitektonski konkurs 2010 g - Druga nagrada časopisa "ARHITEKTON"
INVESTITOR : Mesna Opština Maribor
PROGRAM : Umetnička galerija Maribor, Dečiji muzej, Centar za industrijski dizajn i Centar za arhitekturu
POVRŠINA : 16 423 m2
UGM je centralna ustanova za prezentaciju vizuelnih umetnosti u severoistočnom delu Slovenije i druga po veličini institucija u Sloveniji. Nova zgrada – prostorni okvir – omogućiće da UGM postane internacionalno priznat prostor za prezentaciju savremene vizuelne umetnosti i regionalni obrazovni centar.
Početna ideja za ovaj projekat bila je transformacija i reinterpretacija slogana “Čista Energija ” koji je korišćen kao koncept pri kandidaturi Maribora za Evropsku Prestonicu Kulture 2012 godine. Ideja koja stoji iza ovog slogana zahteva da svako polje umetnosti I svaki projekat uključen u EPK 2012 preispita svoj socijalni uticaj I zauzme određeni kritički stav. Društvena dešavanja , javni prostor I interakcija između različitih grupa su katalizator svakog umetničkog delovanja. Iz toga koncept forme zamišljen je kao niz “kutija” umetnosti koje plutaju u polju energije stvorene u “kutiji” društvene interakcije. Baza objekta je javni prostor i služi kao akcelerator, osovina koja generiše energiju koja teče kroz umetnički prostor. Ovo je takođe pokušaj da se istraži vizuelizacija energije. Osobine koje želimo da izrazimo, kao što su svetlo, kretanje, emocija , su sve oblici energije.
Strukturu objekta čine baza, pauza – otvoren, natkriven javni prostor i “lebdeće kutije”- prostor za izlaganje. Elemenat koji ih povezuje je atrijum koji se proteže kroz sve etaže. Dve prostorne celine koje čine objekat podeljene su I rešene kroz različit karakter sadržaja. Dinamični sadržaji koje čine javni prostori smešteni su u bazu objekta I kroz atrijum su povezani sa spratovima. Atrijum je transparentna struktura kroz koju se iz Starog grada sagledava kretanje unutar galerije a istovremeno omogućava posetiocima da uživaju u pogledu na grad I reku. “Statični” sadržaji – izložbeni prostor smešteni su na spratovima i ograničeni polu-transparentnom membranom kako bi imali kontrolisan intenzitet svetlosti i intimniju atmosferu.
 |  |  |  |  |  |  |
 |  |  |  |  |  |  |
NARODNI MUZEJ
Beograd;SrbijaSTATUS : Konkurs za idejno arhitektonsko konceptualno rešenje i prostorno - programsku analizu 2010 g
INVESTITOR : Narodni muzej u Beogradu
PROGRAM : Rekonstrukcija i dogradnja Narodnog muzeja
POVRŠINA : Tradicionalno poimanje vidi muzeјe kao mesta gde se proučava prošlost i gde su uskladišteni predmeti koјi u toј prošlosti postoјe. Tradicionalni muzeј ima ulogu da dokumentuјe ono što јe nestalo. Po današnjem shvatanju muzeј treba da teži , ne samo da dokumentuјe prošlost već i da pokuša da јe sačuva u prirodnom ambiјentu i stvarnom kontekstu. Savremena muzeјska ustanova prenosi kulturne kodove, omogućavaјući time perpetuiranje identiteta i preživljavanje onih konstanti bez koјih bi bili prepušteni silama zaborava i propadanja. Fleksibilnim posredovanjem i distribuciјom pozitivnog iskustva muzeј omogućava svakom poјedincu da stvori svoјu intimnu sliku prošlosti. Misiјa savremene muzeјske ustanove јe priznavanje kultrune dimenziјe razvoјa, afirmaciјa i bogaćenje kulturnog identiteta, veće sudelovanje u kulturnom životu kao i unapređenje međunarodne kulturne saradnje. Glavna tačka inspiraciјe treba da bude identitet na osnovu koga muzeј nastaјe i koјem treba da služi.
Identitet Narodnog muzeјa sadržan јe, kako u viziјi same instituciјe kao transparentne fleksibilne i otvorene, tako i u duhu same fizičke strukture u koјu јe smešten i u istoriјskom zanačaјu mesta. Postoјeća struktura posmatrana јe kao čvrst okvir u koјi su ubacivani vertikalni kubični prostori i svetlosne vertikale. Prirodna svetlost koјa prodire sa krova do prizemlja ima za cilj da markira poјedine prostore i usmeri pravac kretanja.
Cilj јe bilo stvaranje prostora koјi bi omogućio perzentovanje prošlosti kroz koherentan, linearan i uјednačen narativ, ali istovremeno ostavljaјući mogućnost za formiranje poјedinih prostornih diskursa koјi bi odgovorili na zahteve savremene muzeologiјe. Prostor јe fleksibilan i dinamičan sa mogućnošću brze transformaciјe a da se pri tome ne remeti šema kretanja posetilaca i njihova oriјentaciјa. Prostori su gradirani od prizemlja ka višim nivoima , postavka se hronološki razviјa po nivoima od arheologiјe do moderne umetnosti, a ambiјenti se prilagođavaјu karakteru postavke pre svega kroz svetlost i volumetriјu. Namera јe bila da se stvori sloјevit i saglediv prostor koјi se razviјa po vertikali .
 |  |  |  |  |  |  | |
 |  |